ZOMEJA

                    -Planeta je prenaseljena, priroda na ivici unistenja, klima poremecena, vazduh zagadjen...

        - Mi tu ne možemo ništa. Nismo kvalifikovani. Ima ko o tome misli. 

Sa maskom na licu komšija je započeo po dvadeseti put ovog proleća da prska svoje divne jabuke, dok je vetar raznosio otrov čak do balkona starog profesora, koji je predano izlistavao, kao svakog dana tokom celog  svog burnog života, po četiri različite novine...

Dva psa lutalice,   zadovoljno su njuškali travu i korov koji se za jedan dan pretvorio u osušeno žuto uvelo bilje.

Profesor sa odobravanjem skine naočare i dovikne komšiji.

             -Naši naučnici i političari smišljaju svakoga dana načine kako i kome da pomognu da što bezbolnije nestane ili opstane u ovom presudnom dobu. Na pomolu su nova sudjenja nevernicima! Bravo Zomejo, zemljo neuništivih ratnika!

            -Nismo mi džaba uspavani pre stotinu godina...

Prsnu komšija novi otrov u vazduh.

            -Ponekad se stresem od pomisli šta bi bilo kad bi se ljudi probudili...

Komšija prekine sa radom i vrlo sumnjičavo pogleda profesora.

-         Profo, da li si primio svoju dozu bockane ove zime? Da nisi slučajno zaboravio?

-         Naravno da nisam. Ja se bockam od kad je donet zakon. Na žalost, u mom detinjstvu nije bilo te blagodeti, pa se ja i dalje ne razboljevam tako često. Ali nadam se da ću uspeti da umrem dogodine. Od one bockane protiv prošlogodišnjeg životinjskog gripa, veliki broj mojih kolega je otišlo u večni zaborav. Nadam se da će tako biti i samnom.

            Zomejci  su vekovima poznati kao narod koji je usavršio metode samouništenja i čiji put možda pomogne i drugima da se samoizbrišu i kolektivno žrtvuju radi opstanka odabrane elite. Recimo, još pre četrdeset godina, lekari su ovde kao uostalom i svuda u civilizovanom svetu, masovno  prepisivali anti bebi pilule mladim devojkama, govoreci, „To ti je dušo kao sa cigaretama, neko dobije rak, neko ne...“ Jer, naravno, rak je mnogo manje zlo od trudnoće za ove hrabre ljude. I evo, četiri decenije kasnije, samo mali broj Zomejaca stigao je do penzije, utrkujući se u tome ko je bolesniji.  Što su ljudi bolesniji, to je više posla za doktore, i još više posla za sjajne, kreativne, tako moćne i uspešne fabrikante lekovima. Ponosni na brojke koje svedoče o požrtvovanju nacije spremne da verujući nedodirljivim belim mantilima izgine od modernih bolesti, jer Zomeja prednjači u raku grlića materice, dojke, jajnika, jetre, pluća, Zomejci  istrajno smanjuju svoje prisustvo na Zemlji, za pedeset hiljada svake godine. Otišli su i korak dalje i sami doneli zakon o obaveznom bockanju svih, što inače nije slučaj u drugim zemljama I to bi sve bilo u redu i sasvim na liniji globalnog smanjenja stanovništva prenaseljene nam planete, da se nedavno nije nešto strašno  počelo da dešava. Zomejci su uglavnom vrlo poslušni gradjani, istrenirani da trpe sve i svašta i da ne postavljaju pitanja. Oni u svom dubokom snu, vole da se grde, pljuju medjusobno, toplo i srdačno nagrdjuju i vredjaju,  ali kada dodje do postavljanja pitanja, ili ne daj Bože, budjenja, to je  nešto što je nedopustivo i nezamislivo čak i medju najhrabrijima. I zato pojava  neposlušnosti, i odmah zatim budjenja, te najstrašnije jeresi u vidu nezamislivog bunta protiv belih mantila je uzdrmala temelje celog društva. Zomejci su odavno zatvorili svoje slabašne laboratorije i institute i prešli na masovni uvoz bockana, tog vrlo efikasnog sredstva za stvaranje čuvenog kolektivnog imunog sna i jos doneli niz zakona kako bi  svu decu i sve stare bockali i time zaštitili od za društvo pogubnog i opasnog zdravlja.  Šta bi društvo radilo kada bi ljudi bili zdravi i dugovečni? Milioni bi ostali bez posla, da ne pominjem opterećenje na sirotu državu koja bi tim gadnim stogodišnjacima pri tom neukusno zdravim, morala da isplaćuje penzije decenijama, a oni da trčkaraju maratone, putuju po svetu i prave sprdnju od svih!  Zamislite taj užas, da postoje ljudi koji ne kupuju lekove, koji nemaju pritisak, kojima ništa ne fali, koji, o strahote, ne idu na redovne lekarske preglede!  Haos! Anarhija! Zato je toliko važno da svi Zomejci shvate šta je prava opasnost, i ko su neprijatelji naroda. Zdravi ljudi i zdrava deca!   Jedači jabuka, koljači salata, ubice šargarepa...oni koji zagovaraju gledanje u sunce, babske lekove, bosonogo hodanje, bundžije naroda, oni koji šire paniku, epidemije, ubice naše dece, tako brižljivo zaštićene i uspavane kvalitetnim uvoznim bockanama...

              Zomejski politički sistem je bio ohlokratija, daleko unapredjeniji moderniji savremeniji sistem od korumpirane demokratije. Ohlo je naravno, kao i sve drugo, grčka reč, stigla od drevnog pra zomejskog OHOL, koja označava OHOLU vladavinu ohole mase. Masovni mediji, masovno mnjenje, masovni linč, masovne osude, kako je to  brzo, efikasno, čisto kao filmski rez, bez onih glupih demokratskih zavrzlama utemelejenih na prvazidjenim pravima čoveka.  Oholi zakonodavci su odmah, brzinom munje, doneli nove zaštitne zakone kojima se uvodi nova bockana protiv različitog mišljenja, bockana protiv teških zaraznih bolesti kao što su iznenadno budjenje, čežnja za slobodom, trajno zdravlje, pravo izbora i  zdrav razum. Sasvim ispravno, počeo je organizovani progon zaraženih zdravljem i zdravim razumom, kao i neodgovornih izroda koji su pod uticajem stranih plaćenika  odbili da bez pitanja predaju na bockanje svoju decu (kakve prepotencije, takvi sebični zločinci još misle da su deca njihova, a deca pripadaju to bar svi znamo, državi i državnim medicinskim ustanovama, koje znaju šta je najbolje za podmladak Zomeje, jer su za to školovani). Sudstvo koje je inače bilo uobičajeno sporo i dubinsko, sad je iznenada dobilo na brzini  i svi drugi slučajevi, kao što su nebitna ubistva, državne kradje, organizovani kriminal, pronevere, pljačke stavljeno je na stranu, a ovi najopasniji izrodi, šarlatani, samozvani iscelitelji, travari, veštice i vrači su preko noći pohapšeni.  Novine, koje u drugim nazadnim zemljama ne bi smele uopšte da pišu unapred o sudskim istragama, sada su prenosile detalje i predvidjale sudbinu unapred osudjenih na smrt, jer je i vrapcima na granama bilo jasno da se takvim zaraznim elementima ne treba ni suditi već odmah kazniti. Masa uspavanih protiv šačice probudjenih mora da pobedi. Zaraza mora da se zaustavi.

Kako inače dolazi do budjenja? Mozak se jedino obnavlja u snu, dok u budnom stanju luči opasne toksine. Ljudi koji su stalno budni i koji ne mogu da spavaju, imaju ubrzano propadanje svih moždanih funkcija. Zato su još pre stotinu godina krenuli sa prvo pojedinačnim eksperimentima uspavljivanja, dok nije usavršen kompletan sistem masovnog zaborava. To je postignuto intenzivnim bombardovanjem raznim sadržajima koji uspavljuju i umrtvuju sva čula, a u tome su se najefikasnijim pokazali negativni sadržaji, senzacionalne vesti, slike, poruke, masovni mediji. Polako ali sigurno, svima, čak i u najudaljenijim mestima ove planete, poklanjan je velikodušno mobilni telefon, putem koga su sada svi slobodno i nesputano mogli da gledaju sne u živo, da se nasladjuju scenama nasilja i seksa u rijaliti programima, a da pri tom mirno spavaju. To je bio prvi uspešan korak ka umrtvljavanju ljudi, i priprema za sledeći korak, divni, duboki okrepljujući zimski san, koji će pomoći da čovečanstvo što bezbolnije preživi krizu. Ali na žalost, još uvek se ponegde pojavljuju oni koji mnogo razmišljaju i time siroti sebe drže u neurotičnom stanju probudjenosti. Iako je ta bolest gotovo sasvim iščezla, sporadično se pojavljuje i ako se ne drži pod kontrolom, postoji vrlo realna opasnost od epidemije i haosa.

Epidemiolozi su se zato, kako prenose danas sve zomejske novine, uključili u ovaj pravoverni rat protiv pošasti i krenuli da prave novu bockanu koja će zanavek da zaustavi razmišljanje. Zakonodavci su se zahuktali u donošenju novog zakona kojim bi država imala pravo da na silu proglasi nekog zdravog opasnim i da ga momentalno izoluje od normalno bolesnih. Konačno, zar Zomejci, nisu, kao i svuda u svetu, uspeli da zamene  kratkotrajne dečje bolesti koje su priznaćete,  daleko manje zanimljive, sa novo proizvedenim dečjim dijabetesom, leukemijom, autizmom, rakom, astmom, alergijom, autoimunim bolestima, tim divnim dugotrajnim stanjima koja zahtevaju nove i nove generacije lekova, dugogodišnje i često  doživotno lečenje, što znači neosporni boljitak za sve zaposlene u vladajućim oholim industrijama. Oni koji bi se usudili da postave pitanje na primer, šta se nalazi u tim bockanama, čiji je sastav naravno i potpuno prirodno zaštićen zakonom o poslovnoj tajni, smesta bi  i s pravom bili ismejani, omalovažavani, proglašeni šarlatanima, uhapšeni i bačeni u tamnice. Tih 0.5 procenata opasnih elemenata pretilo je da ugrozi kolektivni imunitet svih 99, 5 posto preostalih gradjana! Takva pretnja je morala da bude prioritet svih. Predloženo je i da se nebockani obeleže crvenim trakama koje će nositi dananoćno na nadlaktici desne ruke, kako bi ih ljudi prepoznali i bežali od njih. Nebockana deca nisu smela da se školuju, da idu u obdaništa, sve dok se ne oduzmu od neodgovornih, neobrazovanih, primitivnih  roditelja, medju kojima je sasvim neobjašnjivo bilo na opšti užas i doktora, i visoko obrazovanih ljudi, kojima je zdravlje izgleda potpuno pomutilo razum.

Profesor je brižljivo pratio sve natpise štampe o optuženima. Najopasnija medju njima bila je jedna belokosa žena na pragu šeste decenije života, koja nije pristala da umre od raka deceniju ranije. Ta veštica ne samo da je preživela, što uopšte nije bilo predvidjeno, već je prestala da dolazi na medicinske kontrole, i deset godina nije kupila niti upotrebila ni jedan jedini lek! Još se usudila da rodi troje dece koja će sad morati sto godina da čekaju da naslede stan, jer gospodja nema nameru da umre! Zašto? Pa nije htela da jede normalnu hranu! I što je najstrašnije, nije joj bilo dosta što je ona zdrava, već je htela da i drugi to budu, pa je počela da priča, govori, baljezga, širi jeres i stvara sektu zdravih ljudi oko sebe. Koga sve ta babetina i šarlatanka nije ugrozila svojim lažima! Plemenite lekare, saosećajne farmaceute, brižne mesare, mlekare, ćevapdžije, stotine hiljada poštenih i vrednih ljudi koji su živote posvetili smanjenju populacije Zomeje....

Profesor je inače bio do umirovljavanja neurolog, ali  ni sa penzijom njegov interes za devijacije mozga nije iščezao. „Moram nekako da se dočepam snimka njenog uznemirujućeg mozga. Mora da postoji nešto što bi pokrenulo grižu savesti u njoj i preobrazilo je u dobru i poslušnu gradjanku. Kada bih došao do toga čega se ona plaši...strah je najdivnija emocija, ona koja može da transformiše zver u pitomo mače...tu ženu treba samo dobro uplašiti.“

Krenuo je sa novom pažnjom da preslušava njene jeretičke izjave date u štampi, na brojnim televizijama, preko mas medija, fejsbuka,bloga, jutjub kanala i u objavljenim joj knjigama. Kao što su nekad analitički kroz tekstove i leksiku Franca Kafke dolazili do medicinskih zaključaka o prirodi njegovog ludila, tako će i sada, gledajući njene programe, doći do naučnog dokaza tog indukovanog zaraznog ludila, zvanog opsesivno kompulsivni poremećaj ponašanja, uz jako izraženu maniju zdravlja.   

Istog časa je mobilnim telefonom poslao sledeću poruku vodećem najtiražnijem dnevniku zemlje: „Znam kako ćete je uplašiti. Takvi tvrdokorni zločinci ne haju što su izazvali paniku, što će tolika deca da nam propadnu i propate...ali ja imam rešenje. Posle ovoga, niko se više probuditi neće u našoj prelepoj zemlji.“

Ali avaj, profesor nije ni slutio koliko su zarazne sve te ideje sačuvane u medijima. Vlast je pogrešila što nije odmah sve spalila, izbrisala, uništila. Jer ako ne postojiš u medijima, ne postojiš ni u stvarnosti. Dok god njen otužni, nazalni glas tranformisan operacijom raka grla bude prisutan na internetu, postoji mogućnost teške zaraze. Da bi se zaštitio toliko koliko profesor je od komšije pozajmio masku za lice, natopljenu najnovijim pesticidima.

NASTAVAK U SLEDEĆEM BLOGU