ATINSKA PREDGRADJA / HALANDRIJA

            Da li ste se ikad zapitali zasto se Sredozemno more odredjuje  po nekoj sredisnjoj zemlji a ne kao sva druga mora po svojim osobinama? Jadran, PAcifik, Atlantik. Crno more, Mrtvo more…ocigledno je kako su dobila svoje ime, ali nase Sredozemno? Kakva je I gde je ta Sredisnja zemlja? Upravo je anticko Sredozemlje Atika, trouglasta zemlja omedjena morem  I sa tri planine -  Parnita na zapadu, Pendeli na severu odakle je vadjen mermer  za gradjenje Akropolja I Imitos na istoku.

Sredina tog trougla je u danasnjem selu Koropiju, tridesetak kilometara od centralne Atine, gde je po mitologiji, vladao kralj Kekrops, po oblicju, pola covek, pola zmija. Za vreme njegove vladavina odrzan je I cuveni duel izmedju boginje Atine I boga Posejdona, koji je odredio buduceg zastitnika novog grada.  

Atina je Grcima darovala drvo masline, a Posejdon je ponudio vodu. Ljudi su izabrali maslinu a Posejdon je u znak protesta  povukao vodu u dubinu zemlje. 

I danas su polja oko Koropija ispunjena drevnim stablima maslina, koja niko vise ne obilazi, osim mozda Nikosa i mene koji od septembra do februara svakog dana punimo dzepove obilnim plodovima ovog cudesnog drveta, a voda skrivena u podzemnim rupama iz kojih seljani crpu vodu za navodnjavanje aticke zemlje, kojoj na zalost, ne daju ni dana odmora vec je teraju da radja dvanaest meseci godisnje…i ona to cini. U to vreme mitskog Kekropsa, ova trouglasta zemlja je nazvana Mesoja, u prevodu, sredisnja zemlja, i po njoj je more koje je zapljuskuje nazvano Sredozemno more. Pre sedam stotina godina, veliki talas Albanaca, sa ogromnim prosirenim porodicama, peske je stigao i naselio ove, u to vreme, prilicno opustele krajeve. Albanska prezimena su opstala do danas, a ljudi su se helenizovali i postali pravoslavci. Put iz Atine, dalje od Koropija vodi ka seocetu Markopulu i Porto Raftiju, mestu na obali, sa nebrojenim plazama, uvalama, lekovitim morskim blatom, i gradskom plazom, koja je besplatna od novembra do aprila, kad je posecuju zimski kupaci, uglavnom sredovecni i stariji ljudi koji redovnim kupanjem u moru u zimskim mesecima sebi podizu i jacaju imunitet i perifernu cirkulaciju. 

U Porto Raftiju je i velelepna kuca potpuno uklopljena u ambijent, koju smatraju  najekoloskijom kucom u Grckoj. Vlasnik i njegova cerka arhitekta, sedam godina su tragali za kamenom koji je iste boje kao i zemlja na obali. Svaki detalj je toliko promisljen da je kuca sa obale gotovo nevidljiva…

            Na atickom nebu se svakog dana smenjuju neverovatne boje i oblaci fantasticnih oblika, koji su apsolutno verujem uticali na mastu koja je iznedrila sva mitoloska bica anticke Grcke. 

Na planinama koje okruzuju ovo originalno, prvobitno Sredozemlje moze se videti sneg dok ljudi sede napolju u sred nase zime i uzivaju u suncu i prijatnih 16 stepeni… jos u anticko doba, Atika je bila slavna po najprijatnijoj klimi na tada poznatom svetu. Gledam vecernje vesti sa sneznim padavinama i vejavicama na severu Grcke, i ne mogu da verujem da je razdaljina izmedju kijameta i prolecnog povetarca svega 400 ili 500 kilometara…

            Nekada su u Atini ziveli Grci, sedeli po tavernama, ispijali svoje kafe, citali novine i raspravljali o politici. Danas, u Atini zive i rade nebrojeni Pakistanci, novopridosli Albanci i Romi, Indonezani, Tajlandjanke, Ruskinje, tako da je paradoksalno kvadratni metar u centru Atine tri puta jeftiniji nego u Beogradu. Niko vise ne zeli da zivi u centru grada, gde nocu huligani  umeju da haraju, a preko dana horde turista ceka u redovima da poseti Akropolj i obavi suvenirski soping u Monastirakiju. Atinjani zive u prelepim predgradjima koja su se spojila sa gradom. Moje omiljeno mesto je Halandri, zeleno i prijatno, ispunjeno radnjicama, tavernama i pesackim zonama, sa letnjim pozoristem, rekom, cuvenim prvim restoranom zive hrane i smuti barom, gde onima koji dodju biciklom daju deset posto popusta na sve zdrave djakonije.

U Halandriju se rodio Euripid, i zato sve ulice nose imena njegovih savremenika, eno Aristofanova ulica preseca Aristotelovu, tu je i Sokratova, Ahilova, Apolonova, Dedalova, Diogenova, Dionizijeva….zamislite samo da zivite u Ikarovoj ili Odisejevoj broj 14….U Halandriji se nalazi i najskuplja najpoznatija pekara u Grckoj, kao i najbolja poslasticarnica u celoj Atini…tu je naravno i najstarija taverna u kojoj su snimane sve popularne grcke komedije pedesetih godina proslog veka.

            Istorija belezi da je 480 godine, po zavrsetku bitke kod Salamine, kada su Grci pobedili Persijance, jedan od ratnika bio i Eshil, prvi grcki veliki dramski pisac. Kada je  tridesetogodisnji Eshil sa ostalim vojnicima stigao u Atinu, docekao ga je i hor decaka, u kome je pevao petnaestogodisnji Sofokle, a istog dana u Halandriju je rodjen i treci dramaticar – Euripid… Pored Euripidove biste u pesackoj zoni, tu je i najlepsa knjizara koju sam ikada posetila, zvana logicno – Euripid.

Grci obozavaju knjige. Ne samo da ih i sada, u doba velike krize daju s ponosom besplatno svim djacima, od osnovne skole do fakulteta, vec su ih pune i antikvarnice. U delu grada pored Monastirakija, koga su italijanski okupatori za vreme kratkog boravka tokom drugog svetskog rata nazvali Abisinija, po svojoj tadasnjoj koloniji, danasnjoj Etiopiji, starinari iznose citave biblioteke preminulih na prodaju, zajedno sa svim namestajem i predmetima, koji tako cesto nadzive svoje vlasnike. Stari Atinjani umiru sve vise sami, naslednici nisu zainteresovani za nasledje na koje bi morali da plate velike poreze, i tako sva skupljana bogatstva i uspomene zavrse u Abisiniji, velikoj buvljoj pijaci, zajedno sa stotinama nekada skupocenih knjiga koje sada mozete da kupite za par eura… ovaj raj za pozorisne i filmske scenografe, sadrzi stare fotografije, marke, novcice, tanjire, foto aparate, sablje, balalajke, topove, fotelje, divane, porcelan, cinije, lampe. Lustere, vezene stolnjake,  citavu istoriju jednog grada, skrivanu po stanovima preminulih Atinjana…

          

            Vracam se u drevni mir Koropija, na moju verandu koja je geografski centar trouglastog Sredozemlja, ili Mesoje. Gledaju me sa tri strane planine, oblaci  menjaju boje I oblicja I cekam jednu od devet muza da me obidje…