BEBE I ZIVA HRANA
Dvadeset prvi vek možda i jeste vek čoveka, vek u kom se
otkrivaju najveće tajne neverovatnog i čudesnog ljudskog organizma - koji se sâm razboljeva,
isceljuje, popravlja, menja, poboljšava, unapređuje, ali i uništava… Čini se da
nam je dato (a i jeste) veliko blago: neverovatan i moćan kompjuter koji u
svakoj svojoj ćeliji pohranjuje milione godina mudrosti ako ne i cele vaseljene, zajedno sa svim našim
iskustvima, i to od trenutka u kom dve najstarije ćelije na planeti, semene
ćelije majke i oca, spojiivši se otpočinju ples stvaranja života. I zato nemojte da dozvolite
da ovo uzvišeno stvaranje života bude slučajan, neželjeni dogadjaj, uteha ili
oružje za spasavanje klimavih veza. Učinite ga svojim remek delom.
Pre nego što
se poduhvatite stvaranja novog života, reorganizujte svoj. Znatno pre samog začeća, i otac i majka bi trebalo
da svoja tela očiste od toksina…. Kako fizičkih, tako I psihičkih. Rad na sebi
podrazumeva brigu o svom telu I svojoj duši, negu I ljubav, posvećenje, dubinu.
Ćelije majke I oca stvaraju ćelije budućeg deteta, i zato im je potrebno
najbolje moguće gorivo – živa hrana.
Poznajem lekarku koja je tokom trudnoće pušila i šaljivo se zavaravala: “pušim,pa će
dete biti sitnije, i manje ću se mučiti na porođaju”. Nekada smo se tome
smejali, a danas se ježim i čini mi se da nikada nisam čula išta strašnije. Ali
tada sam naivno mislila da ako je u tom pogledu grešan I jedan pedijatar, doktorka
koju veoma volim i cenim, onda nije strašno ni to što ja pomalo pušim ... dve
–tri cigarete dnevno, pazeći da ne pušim pre podoja – lekari su mi rekli da
tako otrov iz duvana neće ući u majčino mleko! Kakva naivna budala! I kakvi
zločinci!
Ne prođe ni jedan
jedini dan a da se svom najstarijem čedu ne izvinim zbog takvog nemara i nebrige...
Pre samo 30 godina zvanična medicina je tvrdila da su jutarnja kafa i cigareta
najbolji laksativ!
To što otac puši takođe
je ubitačno - što za njega samog, ali i za buduću majku koja udiše dim i smolu
iz usta voljenog. Ako niste spremni da se još na samom početku odreknete otrova
kako biste obezbedili zdravlje i svom
detetu i sebi, ako nista spremni da svom budućem detetu budete svetao primer
radosti, ljubavi i dobrote, bolje nemojte ni da razmišljate o novom detetu, bez
obzira na svu onu decu koja su se rodila i kojima, jel, ništa ne fali iako su
im roditelji danonoćno purnjali. Da je to istina, ne bi
svi bili neurotični već u svojoj četrdesetoj ili pedesetoj, i ne bi se tako
lako razboljevali… zar nije licemerno paliti
cigaretu pred detetom i onda mu ozbiljno držati lekciju o štetnosti
duvana....ili ne dozvoljavati tinejdžeru da puši pred roditeljima koji su
pušači.....sve sam to kao i vi gledala i videla i nekako nisam mogla da budem
licemer, tiranin i lažov pred onima koji od mene treba da nauče razliku između
dobrog i lošeg. Prestala sam da pušim dok još nisu progovorili. Dakle,
preklinjem vas, pre začeća deteta prestanite da upotrebljavate sve toksine:
alkohol, cigarete, travu, drogu, kafu, gazirana pića, prerađenu hranu, brzu
hranu, kuvanu, prženu,i pečenu i zasoljenu hranu, a naročito meso, kravlje
mleko i mlečne proizvode.
Devedesetih, u vreme
sankcija, ratova, nemaštine, imala sam dve bebe u kući, a redovi za mleko bili
su ogromni. Tada, u svom naivnom
neznanju o kravljem mleku, pohrlila sam na selo, u Koraćicu, gde je rodbina
moga muža ponudila da nam daje direktno pomuženo mleko od krave za moju decu. U
dvolitarske boce od koka kole (ubitačna plastika o kojoj uopšte tada nisam
razmišljala) sipala bih sveže mleko, nosila za Beograd i zamrzavala. Iako sam
razblaživala ovo mleko, deca su mi imala prolive, stomačne tegobe, mrštila su
se, odmahivala glavom, a ja sam gurala u to mleko sve što mi je palo na pamet,
od kakao praha (zaslađenog, naravno) do žumanca sa šećerom, misleći da radim
herojski posao dobre i brižne majke. Sada znam zašto deca prirodno u jednom
trenutku prestaju da vole mleko. A tada na scenu stupamo mi, u svoj svojoj
veličanstvenoj gluposti i počinjemo da navikavamo svoju decu na šećer. Jer, sa
šećerom se sve lakše guta, zar ne....?
U prirodi, svaki sisar
ima mleko koje je najbolje za njegovu vrstu, i kada prestane da sisa, više
nikada se ne vraća na majčinu dojku, niko nema problem sa kostima, a mi, jedini
na ovoj planeti, smo doživotno na kravljoj sisi! Zar zaista mislite da je
kalcijum tako redak u prirodi? Kalcijuma ima svuda, u svakom zelenom listu, u
žitaricama, voću, povrću i semenkama. Kravlje mleko je sačinjeno i namenjeno teletu, koje za godinu dana treba
da dobije sto kilograma, kopita i rogove. Zato je to mleko puno masnoće, i što
je još gore – puno kazeina, proteina od koga se pravi tutkalo i lepak. Teško je
za varenje, izaziva kod dece astmu, alergije, a kod odraslih ćak i Alchajmerovu
bolest. Zemlje Istoka, u kojima se tradicionalno ne konzumira kravlje mleko, kao što su Kina i Japan, u
svom jeziku nemaju reč za osteoporozu, jer ta bolest tamo ne postoji. U SAD-u,
koji je najveći potrošač kravljeg mleka i mlečnih proizvoda ima i najviše
obolelih od osteoporoze. Zar ta veza između mleka i bolesti nije očigledna?
Ali, mlečna industrija, koja je počela
masovno da se razvija sredinom 19. Veka, posle otkrića pasterizacije i leda,
ulazi i u dećje slikovnice, tako da smo naučeni i naviknuti od malena da
gledamo na kravicu kao na nešto dobro, korisno i zdravo.
Ishrana tokom trudnoće
veoma je važna za buduće dobro zdravlje i inteligenciju deteta. Zubi se
formiraju u desnima pre rođenja. Kvalitet trajnih zuba dakle, direktno zavisi
od majčine ishrane.
Postoje danas čitave
studije o ishrani mozga. Ova hrana može da preokrene procese senilnosti u
starosti, poboljša memoriju i sposobnost učenja kod dece i mladih, omogući
tazvoj svih oblika inteligencije u bilo kom stadijumu ljudskog razvitka. U toj
moždanoj hrani prednjače banane, pune kalijuma, sveži listovi kelja i svo
zeleno lisnato povrće, kao i KRILOVO ULJE, ulje malog raka sa Arktika, koje u sebi ima cak i hormon rasta...jedu ga kitovi, ne bez razloga...
Živa, sirova biljna
hrana jedino je što je bebi i mami potrebno dok su u jednom, istom telu. a
najvažnije je lisnato zeleno povrće. Za bebin je mozak bitno da jedete svež
kelj, spanać, celer, peršun, zelenu salatu I naravno kokos I banane…
Kao
trudnica, počnite dan sa zelenim gustim sokovima, na primer:
NAPITAK ZA SUPER MAME
- šaka
spanaća
- list
celera (ili grana kineskog celera)
- šaka
svežeg peršuna
- pola
paketa smrznutih borovnica,
mešanog voća ili malina
- dve banane
- dve pomoranže
- jedan limun
- kašika meda
- kašika polena
- kašika konopljinog praha
Napitak koji ste dobili pošto ste sve stavili
u blender možete da kombinujte sa šargarepom, cveklom, kašikom jestivog kvasca,
kašikom organskog kakao praha itd. Super hrana - jeste skupa, ali je
neverovatno potentna i ima moć kvantne hrane,što su zapravo bombe minerala i
vitamina. Umesto još skupljih vitaminskih dodataka, nađite konopljino seme,
konopljino ulje, organski rogač u prahu,, .organski kakao
u prahu, sirovi susam, organsku kinou... zaprepastićete se s kakvom lakoćom sve to može da se nađe u
boljim prodavnicama zdrave hrane, ali i preko interneta.
Pijte bar pola
litre mleka od badema, ovsa, ječma ili konoplje. Uz pomoć jakog blendera, sami ćete
ga napraviti za manje od minut: natopite preko noći semenke ili žitarice, ujutru
tu vodu prospite i nalijte svežu, u odnosu 3 : 1. Staviti u jak blender (nije
reklama, ali VITAMIX je “zakon” i dobra investicija za budućnost), i zatim
procediti kroz muslin ili gazu, po želji zasladiti medom, nezašećerenim urmama,
suvim šljivama prethodno potopljenim u vodu, dodati bananu, cimet, štapić
vanile, jagode ili musli.
Ako niste godinama
na veganskoj ishrani ili prirodnoj ishrani živom hranom I emotivno ste vezani
za namirnice životinjskog porekla, ne brinite….reći ću vam da od hrane
životinjskog porekla, u trudnoći slobodno uzimate kozji sir, kozji
jogurt, kozju surutku I jedite
dosta barena, alge,
fitoplanktone, ali to je na našem tržištu još uvek veoma skupa i retka roba. Izbegavajte ribu, puna je otrova i skoro sva potice sa farmi riba gde se bacaju otrovi u vidu antibiotika i drugih hemikalija....
Nemojte da jedete prženo, pečeno, ni meso
sa roštilja. Svi znamo da je roštilj, pogotovo leskovački, vrlo ukusan. Moje
detinjstvo miriše na ćevape kod Trandafiilovića, ispod moje zgrade u Mutapovoj
ulici u Beogradu. Pljeskavicu sa kajmakom i pileću džigericu u slanini sam jela
i za malu i za veliku maturu kao najveću poslasticu. Nema stranca koji mi je
dolazio u goste da ga nisam vodila u Trandafilović ili Lovačku priču na dobar
roštilj. A onda bih se sa sažaljenjem osmehnula kada njihov „slabašni“ stomak
to nije mogao da podnese. Mi bismo govorili,
„jadnici, nisu navikli na jaku hranu“. I bili smo ubeđeni da sve
stomačke tegobe i loše snove koje dobijamo u noći roštilja potiču od – luka! A
u celoj priči, taj siroti luk je bilo jedino dobro, jedina materija koja je
malo ublažavala tegobe sa varenjem, ali se na žalost najviše osećao mirisom,
otuda ta varka.
Jedne godine, Brazilac koga smo obilato nudili našim divnim
tradicionalnim jelima, završio je u u Urgentnom centru na infuziji, jer nije
mogao da apsorbuje toliku količinu masnoće. A znam i dvoje priijatelja koji su
u Crnoj Gori završili na infuziji jer su doručkovali, ručali i večerali pršutu,
sve dok ubrzo nisu dehidrirali od te količine soli. Roštilj je inače nastao u
staroj Grčkoj kao grobljansko jelo. Pravio se na groblju da bi duša umrlog,
koja luta okolinom 40 dana (o paganstvu u hrišćanstvu, nekom drugom prilikom) mogla da oseti miris hrane, kad već ne može
da je jede. Dim se penje u vis, tamo gde su duše umrlih. Najstariji
suvlaki na svetu, star 2500 godina,
pronadjen je u grobnici Filipa II Makedonskog, na domak Soluna. Ne vidim razlog
da u budućnosti i dalje jedemo grobljansku hranu, ma koliko ukusna ona
bila....šta vi mislite o tome?
Коментари
Постави коментар