MAJINO SVAŠTALIŠTE

Centar Crnograda, prestonice zomejske ohole drzave, čuven je po nepreglednim redovima živopisnih drveta narandži. Narandže su divlje, opore, kisele i gotovo nejestive, sasvim su drugačijeg sastava od uvoznih sočnih pomorandži, ali imaju dvostuku ulogu u životu I kretanju uspavanih masa stanovništva. Recimo, jedan od drevnih ali sasvim benignih I turistički atraktivnih dogadjaja su ulične demonstracije koje sve vladajuće stranke sa radošću dopuštaju kao jedan od ventila nagomilane narodne napetosti, posle čega se mnogo bolje i duže biva u letargičnom snu. Bitno je samo nikako ne buditi te mesečare koji vole da lutaju centrom. Radosna masa bi tako mesečarila I bacala narandže na skupštinu, automobile, spomenike, političare, a bogami, I vojska se rado laćala zrelih narandži, od oktobra do maja, te gadjala protivnike. Nikada se ništa značajno nije desilo zahvaljujući tim demonstracijama, osim možda jednom, ali to je brzo i davno zaboravljeno, uostalom, kao i sve drugo. Podučeni ...

-          Mama, bela veštica opet na televiziji! Uspaničeno je vrisnuo desetogodišnji dečak, i zario svoje lice u majčinu suknju. Ratoborna mati promeni program. Srećom, na sledećom kanalu išla je predivna orijentalna serija o silovanoj devojčici prodatoj u belo roblje. Dečak se smirio. Oglasi se i telefon. Sa druge strane žice propisno pijani pedijatar se munjevito javlja još uvek uznemirenoj majci. -          Da li ste videli koliko prostora daju veštici da baljezga gluposti? Dokle ćemo to trpeti? Dvadeset mrtvih od istrebljenih dečjih bolesti a ona i dalje govori! -          Pitam se da li takav monstrum može uopšte da spava noću... -          Moramo da se organizujemo. Ja sam spremio listu za odstrel, trebaju nam samo potpisi roditelja. - Ne brinite doktore, moji svi roditelji u obdaništu će potpisati. Inače...

                    -Planeta je prenaseljena, priroda na ivici unistenja, klima poremecena, vazduh zagadjen...         - Mi tu ne možemo ništa. Nismo kvalifikovani. Ima ko o tome misli.   Sa maskom na licu komšija je započeo po dvadeseti put ovog proleća da prska svoje divne jabuke, dok je vetar raznosio otrov čak do balkona starog profesora, koji je predano izlistavao, kao svakog dana tokom celog   svog burnog života, po četiri različite novine... Dva psa lutalice,     zadovoljno su njuškali travu i korov koji se za jedan dan pretvorio u osušeno žuto uvelo bilje. Profesor sa odobravanjem skine naočare i dovikne komšiji.               -Naši naučnici i političari smišljaju svakoga dana načine kako i kome da pomognu da što bezbolnije nestane ili opstane u ovom pre...